Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodno bankarstvo". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SEMINARSKI RAD

MEDjUNARODNO BANKARSTVO

PANCEVO 2006

Banka pojam i istorijat?

Pojam banka potice od latinske reči ″BANCO″ koja označava klupu, tezgu postavljenu na ulici na kojoj se vršila razmena različitih oblika vrste novca, kao i novčane transakcije naplate i plaćanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom. Pojedini poslovi koji pripadaju bankarskoj sferi postojali su još u ranim periodima sveta. Tako su u Vavilonu postojale privatne kuće, preteče bankarskih institucija koje su se bavile poslovima tezaurisanja. Dalja geneza bankarskih poslova vezuje se za Antičku Grčku i pojavu sarafaskih poslova čiju osnovu čini razvoj metalnog novca. Kasnije se u Rimskoj imperiji stiču povoljni uslovi za razvoj novčanih transakcija i finansijskih poslova. Rimski bankar – agintarijus. Pojavljuje se različit novac a neki su kovali novac različite težine. Pojava prvih bankarskih institucija vezuje se za komercijalne i emisione banke. Banca di Genova 1320, Casa di Sant Georgio 1407, Sverigenriks Bank 1668, Banc of England 1694. Afirmaciji i održanju banka i daljem ekonomskom razvoju doprineo je nagli industrijski razvoj i koncentracija proizvodnog i trgovačkog kapitala u krupne ekonomske aglomeracije. Banke su doprinosile mobilizaciji i upošljavanju novčanog kapitala. Banka je institucija čija je osnovna aktivnost odobravanje kredita i primanje depozita. Banke određuju sledeći poslovi: 1)prikupljanje depozita i pribavljanje sredstava 2)kreiranje novca i odobravanje kredita 3)obavljanje platnog prometa.

Kriterijumi podele banaka?

Polazeći od sadržaja poslova kojima se neka banka bavi moguće je banke razvrstati na sledeće tipove bankarskih i finansijskih institucija: -centralna banka, depozitne banke, univerzalne banke, specijalizovane banke, poslovne banke, štedno kreditne organizacije, međunarodne banke. Pored ove osnovne podele banke se mogu razvrstati i prema drugim kriterijumima:

*prema ročnosti odobrenih kredita, na one koje se bave odobravanjem: kratkoročnih, srednjoročnih, dugoročnih kredita. *prema karakteru vlasništva: javno pravne, zadružne, privatne banke. *prema pravnoj formi:jednovlasničke, u vidu zadruga, u vidu javno pravnih ustanova *prema regionalnom rasporedu: lokalne, regionalne i savezne. Centralna banka –banka svih banaka. Njena usluga, funkcija i odgovornost izvodi se iz prava i ovlašćenja koje državni organi prenose na nju kao monetarnu instituciju. Depozitne banke –najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja. Primarni posao je da pribavlja sredstva iz depozita i uloga na štednju. Pretežno su kratkoročnog karaktera ovi poslovi. Univerzalne banke – bavi se poslovima iz nomenokulture bankarske registracije. Obim i širina poslova zavise od veličine banke. Poslovne banke –kod nas se pod ovim nazivom podrazumevaju banke pošteg tipa. Najčešće se bave dugoročnim bankarskim poslovima, odnosno kreditiranje razvoja.

Istorijat evropskog bankarstva?

U Antičkoj Grčkoj se razvija menjački posao. Uantičkom dobu bilo je razvijeno zadržavanje na hipoteku. Iz Grčke se tokom III veka p.n.e. menjački i zajmodavni poslovi prenose u Rim gde dostižu vrhunac u robovlasničkom periodu. Rimski bankar – agentarius. Njegove knjige su služile kao javne isprave prd sudom u toku dokaznog postupka. Nakon pada Rimske imperije prethodni razvoj bankarskih aktivnosti se zaustavlja. Pojava prvih specijalizovanih novčanih ustanova u Italiji početkom XIX veka predstavlja drugu fazu u razvoju bankarstva. Kaza di Sant Georgio osnovana 1407 u Đenovi smatra se prvom bankom u istoriji bankarstva. Početkom XVII veka u Amsterdamu pošto je kovan različit novac, trgovci osnovali gradsku banku i tako rešili problem. Na osnovu deponovanog novca od strane trgovca banka bi nakon merenja težine čistog metala unela na njegov račun u banci. Takv depozit je u to vreme predstavljao pouzdan oblik novca za učesnike u platnom prometu.Kasnije je banka te depozite počela da pozajmljuje i naplaćuje kamatu. Početkom XVIII osniva se dosta privatnih i javnih banaka. Bank of England 1694, Banque Royale 1716. Četvrta faza u razvoju banke nastaje početkom XIX veka najpre u Engleskoj. Banke se osnivaju kao akcionarska ili komaditna društva sa velikim sopstvenim kapitalom. Ovaj tip banke se održao i do danas, postavši značajan privatni sektor. Četvrtu fazu u razvoju bankarstva karakteriše početak i razvoj naučnog istraživanja suštine bankarskog poslovanja.

 

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]